Karcinom u Srbiji

Ta strasna rec od tri slova

Ne mogu ni da je izgovorim, lakse mi je da kazem karcinom. Ova bolest je zlo, veliko zlo s kojim ne mozete da se izborite. Kada to zlo udje u porodicu, medju najmilije, ostanete bez glasa, ne mozete da disete od straha I uzasa koje nosi sa sobom. Pitate se zasto, kako. Zasto moj sin, zasto. I jedini odgovor koji nadjete je da je to posledica osiromasenog uranijuma, tog otrova kojim su nas zasipale zemlje Nato alijanse. Tokom lecenja mog sina, vise puta sam razgovarala sa ljudima koji rade u klinickim centrima u Srbiji. I svi kazu isto, ovako nije bilo ranije.

Onda se vratim na to da ne mogu nista da ucinim, da nemam kome da kazem sta mislim. Zato se obracam vama svima koji citate. Strasno je ovo sto se desava. Ja stalno cujem, razboleo se ovaj, razboleo se onaj. Ali nekih ozbiljnih informacia na tu temu jednostavno nema. Niko se ne bavi tom statistikom , niti je objavljuje. Ljudi se I plase da pricaju o tome, ne zato sto se boje nekoga vec jednostavno sto je strasno I razmisljati o tome. Nema nikakvih komentara. Barem pokusajte da mi verujete da je gore nego sto mislite.

Evo u Leskovcu objavljeno da mali Andrija (8 godina) ima tumor na mozgu i prikuplja se novac za operaciju u Turskoj. Ima puno obolele dece, ali se to samo sporadicno objavljuje.