Karcinom u Srbiji

Danas sam procitala clanak na Jugmedia o zeni oboleloj od karcinoma sa invalidskom penzijom od 29.000. Zena  ima dvoje dece koja se skoluju i tesku bolest koja zahteva skupo lecenje.

Kao i vecina slucajeva ovo su posledice Nato bombardovanja iz 1999. godine. Niko ne govori o tim zrtvama. Ovih dana mozete procitati da je sve vise obolelih od karcinoma pluca medju nepusacima.  Prica koja je pokrenuta da ima sve  vise obolelih kao posledica bombardovanja osiromasenim uranijumom ponovo je utihnula. Da li mi koji smo doziveli da nam umiru najblizi treba da organizujemo plenum i da osudimo NATO jer to niko drugi nece da ucini . 

Osvestite se dok je vreme, kad vam se razboli neko od bliznjih necete biti sposobni da ista uradite. Dovoljno je dokaza da se otvoreno govori o tome i da se suocimo sa istinom.    

Pogledajte sta se desava. Ovakva civilizacija, bogato drustvo ne moze da se izbori sa pozarima vec danima. Negde mnogo gresimo, da li je moguce da priroda moze ovako da nas porazi. Mesto koje je inace podlozno pozarima ocigledno se nije pridrzavalo metoda kojima se sprecava sirenje vatre kao sto se desilo u Turskoj da su zbog nepravilnosti u gradnji padale zgrade od zemljotresa. Jednostavno zivimo kao da postoji samo danas i ne razmisljamo o posledicama za buduce generacije. Probudimo se uvek kada je vec kasno. 

Evo, skandinavske zemlje se okrecu gradnji sklonista u slucaju nuklearnig rata, I mi smo u Srbiji nekada imali sklonista, koja su neodrzavana i vise nisu za upotrebu.Jednostavno, kasno reagujemo na dogadjaje i to nam se sveti. Za poplave su cesto razlozi neociscena recna korita i kanali, pogledajte sta de desilo u Spaniji. I iznova, isto. Ljudski faktor kao neizbezan cinilac u svim katastrofama, Istorija nam sluzi kao zabava a ne ucimo nista iz nje. Nazalost, ostavicemo generacijama koje dolaze jedno haoticno stanje s kojim nece moci da se izbore. Kao da smo u nekom zacaranom krugu koji nas vodi u nistavilo.       

Neobicno i jezivo preskazanje u knjizi Dan Skakavca kao da se ostvaruje ovih dana u Kaliforniji. Slike apokalipse su uznemirujuce i nestvarne. Ljudska pohlepa i nemar su doveli do ogromnih klimatskih promena sto svakoga dana gledamo kao neka karmicka sudbina naseg nepostovanja prirode i samih sebe. Doslovno kao da je pakao pred nama, neka vrsta kazne za sve ono sto ljudski rod decenijama cini. Ratovi, gladovanja i ostale nesrece samo su rezultat naseg loseg morala. 

Natanijel Vest u svom romanu takodje optuzuje coveka za sve nesrece koje mu se desavaju. Velike sile razaraju siromasne zemlje , trujuci vazduh i vodu i ubijajuci ljude. Na kraju cemo svi ispastati i oni koji su krivi i nevini koji inace uvek ispastaju. 

Procitajte ovaj roman ako vec niste, sve ce vam biti jasno.  

Pre svega hvala na ovolikom broju pregleda i komentara. Nadam se da ste prepoznali moju iskrenost. Jedino sto trazim je da shvatimo zasto nam se ovo desilo i jos uvek se desava.

Pogledajte oko sebe, koliko znate slucajeva obolelih od karcinoma , nikada ih nije bilo toliko a kao sto lekari kazu izuzetno su agresivni.

Neki od vas se secaju kada je posle NATO bombardovanja, Medlin Olbrajt govorila da ce ljudi obolevati od karcinoma za 20-30 godina. I to se dogodilo, desava se danas. Moramo ovo da priznamo sebi da bi olaksali onima koji obolevaju. Dobro je da se uvode preventivi pregledi radi pravovremenog otkrivanja bolesti. Ali bice jos bolje ako NATO zemlje plate odstetu za ovo sto su ucinile i da se time radi na sto kvalitetnijoj prevenciji i lecenju obolelih.    

Hvala jos jednom na podrsci  

Evo konacno se oglasio neko da kaze pravu istinu o porastu malignih bolesti u Srbiji pocev od perioda bombardovanja.

Danica Grujicic je govorila o ogromnom broju obolelih od ove opake bolesti i o tome da je uvecana smrtnost usled agresivnosti karcinoma a sto je posledica NATO bombardovanja.

Javite se i podrzite ovu izjavu, vreme je da se pozovu na odgovornost.

Nije to nikakva uteha ali nama koji smo izgubili najmilije je potrebno da se kaze sta se desilo. 

Ne mogu ni da je izgovorim, lakse mi je da kazem karcinom. Ova bolest je zlo, veliko zlo s kojim ne mozete da se izborite. Kada to zlo udje u porodicu, medju najmilije, ostanete bez glasa, ne mozete da disete od straha I uzasa koje nosi sa sobom. Pitate se zasto, kako. Zasto moj sin, zasto. I jedini odgovor koji nadjete je da je to posledica osiromasenog uranijuma, tog otrova kojim su nas zasipale zemlje Nato alijanse. Tokom lecenja mog sina, vise puta sam razgovarala sa ljudima koji rade u klinickim centrima u Srbiji. I svi kazu isto, ovako nije bilo ranije.

Onda se vratim na to da ne mogu nista da ucinim, da nemam kome da kazem sta mislim. Zato se obracam vama svima koji citate. Strasno je ovo sto se desava. Ja stalno cujem, razboleo se ovaj, razboleo se onaj. Ali nekih ozbiljnih informacia na tu temu jednostavno nema. Niko se ne bavi tom statistikom , niti je objavljuje. Ljudi se I plase da pricaju o tome, ne zato sto se boje nekoga vec jednostavno sto je strasno I razmisljati o tome. Nema nikakvih komentara. Barem pokusajte da mi verujete da je gore nego sto mislite.

Evo u Leskovcu objavljeno da mali Andrija (8 godina) ima tumor na mozgu i prikuplja se novac za operaciju u Turskoj. Ima puno obolele dece, ali se to samo sporadicno objavljuje.       

Evo, konacno,  juče se oglasio neko od lekara o ovome o čemu pišem. Znam da se plašite da ne želite da o tome razmišljate, ali istina je surova. Rasuli su po našoj zemlji taj otrov koji nas ubija i ubijace još dugo .Neophodno je da što više lekara govori o tome.da ljudi budu upozoreni da žive u zatrovanoj sredini. Najlakse je zatvoriti oci ali to ne smemo da radimo zbog buducih generacija.

"NATO nam je otrovao 60 generacija"

Jezivi rezultati analize količine osiromašenog uranijuma kod dvojice građana Srbije - 500 puta veće doze od noramalnih, stigli su iz laboratorije dr Rite Čeli sa Univerziteta u Rimu. Sve je to posledica NATO bombardovanja. O ovim rezultatima za TV Prva pričala je Ksenija Tadić, žena koja je obolela od kancera, i profesorka doktorka Svetlana Stanišić, kao i advokat Srđan Aleksić.

Ispitivanja koja su domaći timovi radili posle NATO bombardovanja 1999. pokazala su da uranijuma ima u životnoj sredini i to u svim recipijentima ekosistema, dakle u kompletnoj flori i fauni. Pronađen je u svim biljkama i kod životinja, i domaćih i divljači. Pronađen je i u ljudima, a ozbiljne posledice trpimo i danas.”

Ja sam od ove bolesti izgubila oca, svekrvu, supruga, devera, zeta,  rodjenog sestrica i prosle godine i mog sina. Da ne pricam o tome kakav sam pakao prozivela i sada prozivljavam.

Nije u pitanju genetika, sve je pocelo posle bombardovanja, 2003. godine.  

Ne znam ni ja sta tacno sta treba da se uradi. Mozda da se ide na preventivne preglede, ali sve to mora da se radi uz podrsku lekara. Ako imate neki predlog, javite se.

Evo jos  jedne potvrde licemerja zapadnog sveta.  Posle iskazane mrznje u Australiji, sada I Amerika ne zeli da vidi Novaka Djokovica. Pravdaju se time da je nevakcinisan a dokazano je u citavom svetu da  vakcina pruza samo minimalnu zastitu od zarazavanja kovidom. Ali ne, oni ne zele da vidi Novaka u Americi. Ne bi mogli da podnesu da Srbin trijumfuje. Ta ista zemlja koju su nemilosrdno bombardovali I ostavili svoje necovecne tragove, i  dalje im je trn u oku jer  nece da se  povinuje njihovom poretku, koji su oni zacrtali . Ta mala zemlja cija deca umiru od raka zahvaljujuci njihovom delovanju, ne moze da bude poznata i cenjena ni po cemu. Veliki as u takvom sportu kao sto je tenis je nesto sto ne mogu da podnesu. Tako su ga izbacili sa US opena zbog slucajnog udarca koji je pogodio sudiju, mada ni to nije dokazano. Jedva su docekali da mu vide ledja.  Smesna su njihova opravdanja vezana za vakcinaciju, jer  im to pravilo ne vazi u svim zemljama.

Oni su veliki I jaki , znaju sta je demokratija. Zemlja koja se izdigla posle krvavog obracuna sa starosedeocima, Indijancima, ne moze da bude drugacija. Unistili su taj plemeni narod na najgori moguci nacin. Uzeli su im zemlju I zivote.    Redovno zavode svoja pravila u manjim zemljama, igraju  se sa sudbinama miliona ljudi. Setite se samo Vijetnama I Iraka.

A sad nesto razmilsljam, iako mu dozvole da igra, bolje je da ne ide tamo. Dovoljno je postigao u zivotu da mu nije potrebno da se tamo ponovo izivljavaju nad njime. Volela bih da glasno kaze da ne zeli da igra u Njujorku. Neka igraju sami, nema Djokovica, nema Rusa. Ima sanse da pobedi neko njihov.

Toliko su zla naneli ovom narodu .

Lek za tugu, ne postoji .

Vracate se unazad, sve godine truda da vase dete bude posteno, saosecajno. Da nikada drugome ne nanese zlo. Da postuje starije, porodicu i sve oko sebe, ako zeli da i njega neko postuje. Postane divna osoba, i onda se desi ovako nesto. Bolest, tuga, patnja. Zasto? Nema odgovora. Neko se grubo nasalio sa mnom i sa mojim zivotom. Ja znam ko je , ali nemam nista od toga. I onda kada bi se sudilo i presudilo zemljama koje su nas bombardovale svesno, sa ubilackim namerama i sa namerama da nam zatru potomstvo, ne bi mi bilo lakse.

Tu nema pomoci, samo naucis da zivis sa tugom.  Ali, s druge strane, prema njemu i prema mnogim drugima bi se ucinila neka pravda. Krivac treba da bude kaznjen. I treba da bude na stubu srama.

Kada vam se desi ovakva tragedija, kad izgubite rodjeno dete od ovakve zle bolesti, prvo sto primetite je da je priroda sasvim indiferentna na vasu tugu. Sve je isto, ptice pevaju,cvece cveta, priroda buja , nema nikakvog znaka da se nesto strasno dogodilo. Zivot tece dalje kao da je sve u najboljem redu. Zaboli to mnogo. Shvatite da je tako.

 Ali od ljudi ocekujete neko razumevanje, saosecanje. Nema nazalost ni toga uvek, ljudi vas se klone kao da ste zarazeni. Ljudi beze od patnje I tragedije. Plase se da cete traziti pomoc ili ne znam sta vec. Lakse im je da vas izbegavaju nego da pricaju sa vama. Zbunite se kada vam se desi prvi put da neko na ulici okrene glavu I pravi se da vas ne vidi. Vremenom to postane cesce I onda shvatite da je tako.   Niko ne zeli da se upusta u vase probleme. Mozda je u pitanju strah, ili potreba da se pobegne od neceg loseg, ali deluje prilicno sebicno.

Naravno, vec godinama unazad nas se moral promenio, spustio na nizi nivo zbog nacina zivota koji zivimo , zbog spoljasnjih okolnosti.

Da cutimo. Valjda necemo.

Lekari, recite otvoreno sta se desava sa ovim narodom .Zasto ovoliko broj ljudi oboleva od karcinoma.

Bilo je lekara koji su pokusali da mi objasne da je u pitanju genetika. Moguce je to ako je genetika pocela 1999. Godine.  Naravno, postojala je ova bolest kod nas i ranije ali ne u ovolikom broju i ovoliko agresivno.  Potrebno je jasno I glasno da se kaze sta se desava.

Da se ozbiljno pristupi ovoj temi, ako zbog niceg drugog onda da bi se ljudi radi preventive, pregledavali temeljno. Ipak, postoji neka sansa da se prezivi, ako se otkrije na vreme. Da se trazi od zemalja koje su nas bombardovale da daju novac za magnetne resonance i druge vrste pregleda koje bi trebalo da preporuce lekari. Da se to radi sto masovnije. A sve to najbolje znaju lekari, znaju sta je potrebno da se ucini da bi se ova katastrofa svela na najmanju mogucu meru.

Dozvolili smo da prodju nekaznjeno,i sada cutimo I prepustamo se toj stihiji koja ubija bez milosti.

Moramo da kazemo svetu sta se ovde desava, niko o tome ne prica I nikoga ne zanima. Ako to ne ucinimo mi onda nece niko. Shvatite me molim vas, gore je nego sto mislite.

Da li postoji neka nepisana zabrana da se o tome ne prica, Ne znam, deluje tako.Kada pricate sa ljudima koji rade u takvim ustanovama ( klinickim centrima), oni kazu, “ ljudi, ovo je strasno, ovo nikada nije bilo, sada je toliki broj pacijenata kojima se dijagnostikuje tumor na mozgu, da to nije normalno. Dodje,kao neka epidemija". To govore ljudi koji rade preko 30 godina. A sta se radi povodom toga. Nista!

Ako ga niste procitali, obavezno to ucinite. Ganuce vas recima  i slicnostima sa nasom situacijom.

Tretiraju nas kao das mo Indijanci, kao da smo ljudi nizeg reda. Kada su nas bombardovali taj prosveceni zapad se radovao i navijao da se sto vise gadjaju mostovi po Srbiji. Da li je to normalno.

Zivot je dar. Kakav takav sa svim padovima i usponima, sa svim sitnim radostima I tugama.

Ali je jedan. I niko nema pravo da ga oduzima,ni mom sinu, ni mom sestricu, niti bilo kome.

A upravo to se desava, vec dve decenije. Moj sin nije ostavio nikoga iza sebe, moj sestric jeste.U trenutku kad je preminuo ostala je iza njega cerkica od nepune 4 godine. Sada ima pet.

Ko ce njoj objasniti zasto nema oca, zasto nema strica. Izgleda da nece niko, jer ne pricamo o tome.

Bavimo se koronom, i ratom u Ukrajini. Jeste to sve strasno, ali sta cemo sa ovom nesrecom koja oduzima hiljade zivota godisnje . Ne smemo da okrecemo glavu, nemamo pravo na to.

Gde su ti cuveni humanitarci, bave se samo onim sto je isplativo. U ovo se ne sme dirati.  Isuvise su veliki I i jaki da bi ih prozivali.

Ja samo to trazim , da se cujemo I da budemo glasni I da osudimo. Trazim samo malo pravde za te nevine duse koje nista nisu skrivile. Jednostavno je neko odlucio da baci uranijumske bombe na Srbiju i da umiremo od toga decenijama. 

Znate li kako to izgleda kada gledate svojim ocima da vam najdraze bice odlazi I nista ne mozete da ucinite.Ne mozete ni da placete ni da vicete da ga ne povredite. Stavite srce u kamene okove I idete dalje.

A oni koji su vam to ucinili I dalje nam dele lekcije .

Koliko je tuge i bola u srcima porodice posle ovakvih tragedija tesko je zamisliti. Kada vam najdraze bice ode na tako bolan nacin i ne mozete nista da ucinite ostane samo neizmerna tuga i teskoba.

Znate li koliko ih je koji su zbog ove bolesti otisli do sada? Malo je zvanicnih podataka. Ne govori se o tome. Kao da se sve zavrsilo kada je prestalo bombardovanje. A nije, tek je tada pocelo.

Podsetilo me na krvavu bajku, nisu svi istog dana rodjeni niti istog dana umrli ali su svi umrli od istog neprijatelja, od iste bolesti. Niko ih ne pominje, guramo taj problem pod tepih. Setimo se kad udje u nasu porodicu , medju nase prijatelje. I tada, borba da im se produzi zivot, i to je sve. 

Kao majka koja je izgubila dete, vidim pred sobom krvnika koji je to ucinio i zelim da se barem kaze ko je i zasto je to uradio. 

Ne interesuje me nikakva politika, niti stranke, samo zelim da ovaj narod shvati sta mu se desava i da digne glavu i upre prstom u ubice.

Jos koliko ce decenija proci da prodje ova opasnost to niko ne zna. Vreba iz vazduha, iz vode, iz zemlje. 

Ne znam da li uopste postoji neko udruzenje u Srbiji koje se time bavi. Hajde da se organizujemo, da se nadje nacin da zdravstvene ustanove na vreme vrse preglede kako bi se sprecio razvoj bolesti. Nesto mora da se ucini!

Znam da je svima tesko i mucno da citaju i razmisljaju o ovoj temi. I meni je tesko dok ovo pisem. Ali ovo nece stati. Ovo ce trajati decenijama.

Zatrovali su nam livade i sume, reke i potoke, vazduh koji disemo. Nekoliko hiljada ljudi umire godisnje i umirace jos dugo. Moramo da kazemo ko je njihov dzelat. 

Drugacije je kad neko nekoga ubije puskom ili drugim oruzjem, ali sustina je ista. Oni su ubijeni od strane neprijatelja kome znamo ime. 

Ne samo da su ubijeni, vec su se uglavnom dugo mucili, bolojuci od podmukle i nevidljive bolesti.

Pored njih patili smo i mi, njihovi roditelji, brace, sestre, deca, prijatelji. Niko od njih to nije zasluzio.

Hajde da se organizujemo i da im kazemo da znamo ko su, ko su ubice nasih najdrazih.

Hajde da trazimo da pomognu novoobolelima , da imaju bolju zdravstvenu negu i bolju podrsku na svaki nacin.  Ako to mi ne ucinimo,nece niko drugi. 

Obracam se svima vama koji ste imali ili imate ovakvu tragediju u porodici ili medju prijateljima. Hajde da ne cutimo, hajde da kazemo ono sto nas boli. 

U mojoj porodici su se desila strasne tragedije u poslednjih 20 godina. Preminuo mi je otac od karcinoma pluca 2003. Kasnije, 2005. preminula je od iste bolesti i majka mog supruga. 2009 moj suprug umire od karcinoma pluca. 2020 moj sestric umire od tumora na mozgu i na kraju moj sin umire od karcinoma pluca 2021. 

Sta da se kaze na sve ovo.Jasno je svima da je ovo posledica NATO bombardovanja.

Ne smemo da cutimo, moramo da govorimo o tome. Moramo da osudimo one koji su krivi za to. Nece to biti nikakva uteha, ali imamo obavezu da zbog njih, postradalih, to kazemo.

 Ocekujem komentare