A priroda je indiferentna, kaze Noam Chomski
Kada vam se desi ovakva tragedija, kad izgubite rodjeno dete od ovakve zle bolesti, prvo sto primetite je da je priroda sasvim indiferentna na vasu tugu. Sve je isto, ptice pevaju,cvece cveta, priroda buja , nema nikakvog znaka da se nesto strasno dogodilo. Zivot tece dalje kao da je sve u najboljem redu. Zaboli to mnogo. Shvatite da je tako.
Ali od ljudi ocekujete neko razumevanje, saosecanje. Nema nazalost ni toga uvek, ljudi vas se klone kao da ste zarazeni. Ljudi beze od patnje I tragedije. Plase se da cete traziti pomoc ili ne znam sta vec. Lakse im je da vas izbegavaju nego da pricaju sa vama. Zbunite se kada vam se desi prvi put da neko na ulici okrene glavu I pravi se da vas ne vidi. Vremenom to postane cesce I onda shvatite da je tako. Niko ne zeli da se upusta u vase probleme. Mozda je u pitanju strah, ili potreba da se pobegne od neceg loseg, ali deluje prilicno sebicno.
Naravno, vec godinama unazad nas se moral promenio, spustio na nizi nivo zbog nacina zivota koji zivimo , zbog spoljasnjih okolnosti.
Ali barem dajte da zajedno reagujemo na ucestalost ove bolesti, da budemo svesni da je necemo pobediti tako sto necemo prihvatati da postoji.